Tokom prva tri meseca svoje prve trudnoće sam se «rastavljala sa dušom» od silnog povraćanja. Dešavalo se da u pola sata povraćam po desetak puta sa tako snažnim grčevima u stomaku da sam imala utisak da će beba doslovno ispasti iz mene. Bilo mi je veoma naporno da pričam usled neprestanog osećaja mučnine, i kada mi je muž u jednom trenutku rekao: «Ti mene više ne voliš!», samo sam ga popreko pogledala nemavši snage da se nosim i sa njegovim «tripovima» i pogrešnim tumačenjima mog – zaista – izmenjenog i krajnje odbojnog ponašanja. Kada sam dojadila sama sebi konstantnim neraspoloženjem, potražila sam jogu za trudnice i pronašla jedan interesantan joga studio.
Već na početku prvog probnog časa sam se ispovraćala, što je dočekano sa razumevanjem i prihvatanjem koje nikako nisam očekivala. Od tada sam redovno bežala za posla i prelazila pola grada da se dokopam svojih časova joge za trudnice, a kasnije joge za mame i bebe, i – nakon što se završilo porodiljsko odsustvo – joge uopšte.
Odlazak na jogu za trudnice je ostavio snažan pečat na moj život. Iz tog studija sam ponela nekoliko dragocenih prijateljstava. Jedno od njih se razvilo i u pouzdan i kvalitetan poslovno-partnerski odnos iz kojeg je nastala Hug Bug marama za nošenje beba koja već godinama zbližava stotine beba i njihove roditelje. Takođe, potpuno se promenio moj odnos prema porođaju i roditeljstvu što «zarazno» deluje na ljude iz mog okruženja otvorene za svestan način življenja.
Ovog juna, oko četiri godine kasnije sam, u sedmom mesecu druge trudnoće, u istom tom joga studiju završila dva seminara: jedan za dule – žene koje prate trudnicu kroz trudnoću, sam porođaj kao i posle porođaja pružajući joj psihološku, emotivnu i fizičku podršku, a potom i seminar za instruktore joge za trudnice.
Pod snažnim, i još nesređenim utiscima sa ova dva nezaboravna, emocijama ispunjena seminara koja se međusobno dopunjuju, gde sam se susrela sa fantastičnim devojkama, mamama i bakama i tokom kojeg je moja beba intenzivno reagovala da sam osećala da mi stomak iz sata u sat raste, gde je bilo suza kroz koje se izbacuju otrovi i nagomilani stres i strahovi, kao i zajedničkih suza radosnica, poželela sam da podelim neke interesantne detalje u vezi sa rađanjem.
Kada žena aktivno rađa, neometana, intenzivno radi primitivan deo njenog mozga. On omogućava lučenje neophodnih hormona popularno nazvanih hormon ljubavi i hormon sreće. Da bi se porođaj odvijao najbolje moguće, potrebno je da žena bude potpuno nesputana. To znači da je poželjno da njeno okruženje bude poznato, prijatno, intimno i bezbedno – kako ona ne bi bila uznemirena i kako prirodan tok procesa rađanja ne bi bio ometan. Idealno, atmosfera za rađanje treba da bude bliska onoj koja postoji kada se vodi ljubav i začne novi život. Ovo često podrazumeva da se žena porađa kod kuće, u posebnim centrima za rađanje ili porodilištima koja vrednuju i neguju aktivno rađanje i poštuju porodilju. U takvom okruženju će ženi pružati podršku njen partner, jedna ili više žena prema kojima oseća bliskost, kao i obučena babica. Ovo je zaista retkost u Srbiji, ali je neophodno da se, za dobrobit svih nas, podsetimo nečega čega se još samo poneka prabaka i baka kod nas seća.
Aktivno rađanje je instinktivno i u skadu sa prirodom. Kroz njega žena rađa prirodno i sponatano kroz sopstvenu volju i odlučnost, imajući potpunu slobodu da koristi svoje telo kako želi i da prati njegove nagone. Aktivno rađanje uključuje prihvatanje i snažnu veru u prirodne funkcije rađanja. Ovakvo rađanje podrazumeva aktivnu ulogu žene koja rađa, za razliku od pasivnosti žene koju drugi porađaju. Ono je daleko udobnije, bezbednije, prijatnije i moćnije iskustvo nego pasivno prihvatanje tuđeg vođenja ovog jedinstvenog procesa. O ovome svedoči veliki broj istraživanja koja porede porođaj žene koja je aktivna i one koja je u pasivnom ležećem položaju. Ispod je prikazana keramička slika pronađena u Toskani, čija je starost procenjena na 2600 godina gde se vidi da žena rađa u uspravnom položaju što se retko viđa u modernim društvima danas.
Fracuski doktor Francois Mauriceau, vodeći akušer 17. veka, je preneo kontrolu nad rađanjem u ruke akušera smestivši porodilju da leži na leđima. Od tada, u poslednjih 300 godina uporedo sa brzim razvojem modernog akušerstva žene su izgubile kontakt sa svojom urođenom moći da rađaju. Gotovo da smo svi zaboravili kako se prirodan, neometan porođaj odvija. Sem opšte «amnezije» u vezi sa rađanjem, tu je i moderna prenatalna «nega», gde navodnici nisu slučajni. Svaka trudnica danas prolazi kroz prenatalnu «negu» koja podrazumeva niz testova osmišljenih sa ciljem da rano uoče anomaliju u trudnoći! Dakle, svaka od nas ode na pregled, i ako je sve uredu (a divno da jeste!) posle tog pregleda – odahne. Zar tu ne nedostaju radost bića, inspiracija, kreativnost, ljubav i suštinsko povezivanje sa bebom koja raste u nama tih devet meseci? Koliko nas uspe da osvesti kakvo se zapravo čudo prirode odvija unutar naših tela i uživa u veličanstvenosti toga što u nama raste novi život?
Prva zabeleška o ženi koja se porađa ležeći na leđima opisuje Madame de Montespan, ljubavnicu Luja XIV (1638-1715), koja leži kako bi on, sakriven iza zavese, mogao da posmatra porođaj.
Ako žena odluči da se porađa aktivno, ona će ponovo steći svoju moć kao porodilje, ali i moć kao žena i majka. Ona će takođe pružiti svojoj bebi bezbedan prelazak iz materice u svet i najbolji mogući početak u životu. Ukoliko se desi neočekivana komplikacija, ona će imati slobodu da iskoristi usluge modernog akušerstva, znajući da je uradila najbolje što je mogla i da je intervencija zaista bila neophodna. Ovako čak i najteža iskustva porođaja mogu biti pozitivna.
Pripremajući se tokom trudnoće za aktivan porođaj, žena umanjuje šanse da se dese komplikacije. Ona se približava terminu za rađanje optimalnog zdravlja, što poboljšava i ubrzava oporavak posle porođaja – kakav god on bio.
Žena koja se aktivno porađa se slobodno kreće tokom prve faze porođaja, birajući udobne uspravne položaje kao što su stajanje, šetanje, sedenje, klečanje ili čučanje. Između kontrakcija ona će naći udobne položaje za odmaranje tako što će se dodatno oslanjati na jastuke. Kako se približava druga faza porođaja – faza u kojoj se rađa beba – ona će i dalje koristiti neke od ovih uspravnih položaja, dok će za samu fazu izlaska bebe najverovatnije izabrati da kleči (četvoronoške) ili čuči.
Kada se posmatraju primitivna plemena iz Afrike, Amerike ili Azije koja žive nezavisno od modernog sveta, vidi se da i kod njih dominiraju uspravni položaji ili neka vrsta čučećeg položaja za rađanje uz adekvatan oslonac.
Kako vršite veliku nuždu? Da li to radite ležeći na leđima sa nogama podignutim na gore? Ukoliko je tokom porođaja žena prikovana za krevet, ona i njena beba ne mogu da iskoriste prednosti koje bi im gravitacija donela da su u nekom od uspravnih položaja.
Da li ste znale da je porođajni kanal otvoren 20-30% više kada ste u čučećem u odnosu na ležeći položaj? Na ovaj način epiziotomija – često rutinski postupak isecanja tkiva perineuma (tkivo između vagine i analnog otvora) kod prvorotki – postaje nepotreban.
Neke žene će, prepuštene same sebi, instinktivno znati šta da čine tokom porođaja, ali većina nas koja nema u svojoj okolini nijedan primer na koji bi se ugledala ima potrebu za podrškom da bi se povezala sa svojim instinktima. Ovo se sa lakoćom može postići vežbanjem položaja i pokreta rađanja koji su najprikladniji i najudobniji tokom trudnoće. Joga za trudnice će uspešno osnažiti ženu koja to želi na njenom putu ka aktivnom porođaju i svesnom roditeljstvu. Ona će joj doneti gipkost i vitalnost, fizičku i mentalnu snagu i balans, povezati je sa samom sobom i njenom bebom i pomoći joj da bude spontana, nesputana.
Trudnoća i rađanje su jedinstveni period i proces u životu žene koji imaju snažnu moć transformacije. Kroz njih se može proći nesvesno i pasivno, ali i svesno i aktivno u kom slučaju iz njih žena izlazi osnažena, ženstvenija i svesna svoje ogromne moći da pruži ljubav i podršku kao partnerka, majka i prijateljica.
Sem joge za trudnice, u Srbiji kao vid podrške budućim mamama na njihovom putu ka svesnoj trudnoći, rađanju i roditeljstvu sada postoje i dule, već pomenute žene koje prate trudnicu i porodilju tokom njene trudnoće, porođaja i nakon rađanja sve vreme joj pružajući psihološku, emotivnu i fizičku podršku. O tome više neki naredni put.
I za sam kraj: da li je porođaj zaista tako mučan kako ga vidimo u raznim TV serijama, filmovima ili iz raznih priča koje obleću svaku trudnicu? Napravimo jedan misaoni eksperiment da «stanemo na crtu» svim tim jezivim scenama i pričama: svi putevi koji se koriste tokom vođenja ljubavi se koriste i prilikom rađanja, zar ne? Zašto se ne bismo ljubili sa svojim partnerom tokom kontrakcije, zašto ne bismo dozvolile sebi da se potpuno opustimo, da se osećamo privlačno, ženstveno, budemo uzbuđene? Ovo će itekako pomoći da nam telo luči hormone potrebne tokom porođaja: hormon ljubavi (oksitocin) i hormon sreće (endorfin). Oksitocin će pomoći da naše kontrakcije budu efikasnije, a endorfin da se prirodno nosimo sa njihovim intenzitetom. Dodatno, ako u potpunosti dozvolimo sebi da se prepustitimo procesu rađanja, moguće je da doživimo isto iskustvo kao tokom vođenja ljubavi (o_r_g_a_z_a_m). Studije sprovedene među ženama koje su iskusile prirodan, neometan porođaj u intimnoj atmosferi i uz podršku dragih ljudi svedoče da je oko 20% njih imalo orgazam tokom porođaja! Ovo je odlično čuvana tajna. Pogledajte trailer za film Orgazmičko rađanje (Orgazmic Birth). Predlažemo da ga prvi put samo slušate zatvorenih očiju i pokušajte da osluškujući zvuke zaključite da li ove žene vode ljubav ili se porađaju:
U nadi da sam vas navela da postanete znatiželjne u vezi sa prirodnim porođajem i pripremom za aktivno rađanje, pozdravljam vas.
Do sledećeg čitanja,
Nataša, Hug Bug mama
Nataša i Jelena su dve Hug Bug mame, koje proizvode Hug Bug marame za nošenje beba i majice za dojenje i podržavaju roditelje da neguju svoje bebe i podižu decu vodeći se svojim instinktom i u skladu sa prirodom.
Utisci tate Bobana | Prvi put u Hug Bug marami | ||
Utisci tate Bobana | |||
Prvi put u Hug Bug marami |