Svaka mama brine. Muči je milion pitanja, uzroka i razloga. Nesigurna je u svoje veštine novopečenog roditelja: „Da li sam je dobro obukla? Da li joj je hladno? Zašto sada plače? Da li je muče grčevi? Da li je nešto boli? U čemu sam pogrešila?“

Mišljenja o nošenju beba su oprečna. I vrapci na grani čuli su rečenicu: „Ne navikavaj je na ruke. Šta ćeš posle?“ Rana stimulacija Vašeg deteta je najvažnija. Dok nosite bebu, privijenu uz sebe –  pružate joj osećaj sigurnosti, topline, pričate joj, smiruje je Vaš glas i pokret. Uspostavlja se bliskost roditelja sa bebom. Brže ćete prepoznati  njene  stvarne potrebe, jer ste spoznale kako plače kad je gladna, kada joj se spava, kada želi samo malo da se mazi. Samim tim, osećate se bolje kao majka i manje Vas pogađa onaj grozan osećaj krivice.

Uz sve te probleme koji „krase“ roditeljstvo od prvog dana, ušli smo u jedan period virusa, bolesti, neizvesnosti, straha, brojki, zatvaranja, i karantina. Svakodnevnica se promenila, a samim tim i naša psihička stabilnost. Ne znate da li smete ili ne smete napolje, da li se Vaša beba može zaraziti, da li ste dovoljno obazrivi, hoće li Vaše starije dete preneti  virus ili ne.

Uživali ste da nosite bebu privijenu uz sebe. Sada se pitate koliko je to bezbedno, da li će je neko ugroziti dok prolazi pored Vas, kako da je okrenete, ili da li uopšte tako da je nosite.

Pre svega, morate shvatiti da će se beba ponašati onako kako se Vi osećate. Kada ste Vi uznemireni, prestravljeni i ne znate gde udarate, ni kako da se ponašate – verujte da će i beba biti zbunjena, uznemirena i plačljiva.

Pre nego što počnete sa bombardovanjem svim mogućih i nemogućih informacija, shvatite da beba ne razume ni broj umrlih, ni epidemiološku situaciju, ni porast, a ni pad zaraženih. Ona razume Vas – stabilnost, uznemirenost, brigu, strah, smirenost, opuštenost.

Kada se pitate kako možete da joj pomognete u ovom haosu zvanom Covid 19 – pomozite sebi. Pokušajte da ne remetite svakodnevnicu. Na taj način se beba navikava na određene aktivnosti koje ćete stalno sprovoditi. Vaše psihičko stanje se automatski prenosi na bebu, koja (dok je nosite) oseti  čak i broj otkucaja Vašeg srca. Meditirajte, krenite sa jogom makar i kod kuće, radite nešto što Vas smiruje, izbegavajte vesti, i praćenje novoobolelih.

Budite obazrivi i odgovorni. Nemojte ići u zatvorene prostore i gužve. Nemojte praviti velike skupove kod kuće i budite na bezbednoj udaljenosti. Ali, ne zaboravite da ste bebi potrebni. Ništa joj neće prijati kao privijanje uz Vas, dodir, glas, nežnost, pesmice koje ćete joj pevati.

Rutina Vam se ne treba mnogo promeniti, jer je svakom razvoju potreban dodir. Održavajte redovno higijenu ruku. Privijte je uz sebe i šetajte kao što ste do sad činile. Bebi je potreban i svež vazduh, sunčeva svetlost, svi stimulusi koje će ona pratiti, videti, čuti. Zato joj nemojte uskraćivati odlazak napolje i šetnju po svežem vazduhu.

Ako trebate ići u nabavku namirnica, neka bebu pričuva neko sa kim ste svakako u kontaktu. Sve što obavljate na otvorenom, možete slobodno voditi i bebu sa Vama.

Znamo nije lako. Ali, nosite svoju bebu, jer će veoma brzo porasti. Vreme nećete moći da vratite. A svu bliskost koju steknete na ovaj način – niko Vam ne može oduzeti. Budite odgovorni, ali ne u panici. Ne zaboravite da ste Vi model po kojem beba uči.  Nošenje beba nije samo čin sam po sebi, već stil roditeljstva koji ćete graditi čitavog života.